обдукција

Сербский

Морфологические и синтаксические свойства

падеж ед. ч. мн. ч.
Им. обдукција обдукције
Р. обдукције обдукција
Д. обдукцији обдукцијама
В. обдукцију обдукције
Зв. обдукцијо обдукције
Тв. обдукцијом обдукцијама
М. обдукцији обдукцијама

об-дук-ци-ја (obdukcija)

Существительное, женский род.

Корень: --.

Произношение

Значение

  1. вскрытие, аутопсия ◆ Отсутствует пример употребления (см. рекомендации).

Синонимы

  1. аутопсија

Антонимы

Гиперонимы

Гипонимы

Родственные слова

Этимология

Происходит от ??

Фразеологизмы и устойчивые сочетания

    Библиография

      This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.